»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




29.05.2014 | Novi Sad, MSUV

Grad: Mesto klasne borbe

Tribina kolektiva Gerusija

RLS - SEE / Grad: Mesto klasne borbe

Pozivamo vas da dođete na tribinu „GRAD: MESTO KLASNE BORBE” u organizaciji kolektiva Gerusija, koja će se održati u četvrtak, 29. 5. 2014. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad.

Kako danas ulazimo u pravo nad prostorom u kojem živimo? Ko ima pravo da uređuje odnose između našeg rada i teritorija na kojem se taj rad odvija?

U kapitalističkom sistemu jedini način da ostvarimo kontrolu nad prostorom u kojem živimo i radimo podrazumeva vlasništvo nad istim. Isto tako, jedini način na koji možemo rešiti svoje stambeno pitanje je putem kredita ili nasledstva, što mnogima nije dostupno. Ovako postavljena jednačina ostavlja uzak prostor za stvaranje zajednice ili solidarnosti, odnosno prostora društvenosti. Međutim, ovakvo stanje je tek novijeg datuma. Jedna od ključnih tačaka u prelasku sa socijalističkog na kapitalističko društveno uređenje u Jugoslaviji krajem 1980-ih godina je svakako i privatizacija društvenog stambenog fonda. Ovim procesom je prekinuta nekadašnja veza između prava na stambeni prostor i prava na rad koja je uključivala veliki broj ljudi u promišljanje i odlučivanje o zajedničkim potrebama. I koja je, uz sve probleme koji su postojali, velikom broju ljudi obezbedila pristojne uslove života.

Ovi procesi nisu karakteristični samo za nekadašnje socijalističke zemlje. Zemlje zapadne i severne Evrope su takođe od 1990-ih odustajale od pozitivnih stambenih regulacija. Tako prema poslednjim podacima u Evropi ima oko 11 miliona praznih stambenih jedinica što je dovoljno da se dva puta reši stambeno pitanje beskućnika na kontinentu. Poslednjih godina je vrlo slična situacija i u Srbiji. Zaoštrenost društvenih razlika koje se stvaraju na osnovu stambenog pitanja se najviše reflektuje kroz diskriminaciju Romske populacije. Neformalna naselja u kojima većinu stanovnika čine Romi se ruše, a ljude nasilno raseljavaju u segregirana kontejnerska naselja na obodima gradova. Na istim mestima privatni investitori izgrađuju skupe stanove koji često ostaju upražnjeni. Najava velikih državnih infrastrukturnih projekata ne obećava da će se ova situacija promeniti.

Otuda se grad može shvatiti kao mesto klasne borbe a pitanje stanovanja kao ključna tačka na kojoj se primećuju sve veće razlike u društvu za koje je potrebno tražiti rešenja. Stoga, ova predavanja će se fokusirati na tri teme: pravo na stambeni prostor, neoliberalizacija grada u post-jugoslovenskom kontekstu i pitanje infrastrukturne marginalizacije Roma i drugih manjina putem stambenih politika.

Učestvuju: Jovana Vuković (Regionalni centar za manjine, Beograd), Iva Marčetić (Nepokoreni grad, Mladi antifašisti i antifašistkinje, Zagreb) i Dubravka Sekulić (Institut za istoriju i teoriju arhitekture, ETH, Cirih, Beograd) Moderira: Marko Miletić (Kontekst kolektiv, Beograd).




'