»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




06.12.2013 | Beograd, IFDT

Uvod u kritiku političke ekonomije

Pozivamo vas na konferenciju na temu "Uvod u kritiku političke ekonomije", koja će trajati od 6. do 8. decembra 2013. godine, na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu (Kraljice Natalije/Narodnog fronta 45, Velika sala na I spratu). Predavanja na konferenciji pokriće neke od osnovnih tema marksističke kritike kapitalizma kao društvenog sistema i biće strogo uvodnog karaktera, kako bi se obezbedile osnove za povratak čitanju kritike političke ekonomije, koja je već duže vreme "prognana" i iz političkog i iz akademskog polja u Srbiji. U doba kada je restauracija kapitalizma završena na prostorima bivše SFRJ, kada se nalazimo na udaru neoliberalnih politika i sve težih uslova života i rada, smatramo da je marksistička kritika kapitalističkog sistema ključna u razumevanju ovih procesa, ali i kao putokaz za njihove alternative.

Predavanja će biti pretežno teorijskog karaktera, u cilju pružanja osnovnog kategorijskog aparata za kritiku kapitalizma, ali i samih njegovih kategorija.

 

PROGRAM:

Petak, 6.12.

17.00 - 18.30

Aleksandar Stojanović: Čemu služi i čemu ne služi kritika političke ekonomije

19.00 - 20.30

Mislav Žitko: Novac, kamata i akumulacija kapitala: Marx i suvremene interpretacije

 

Subota, 7.12.

13.00 - 14.30

Sašo Furlan: Marx's theory of crisis and the law of the tendency of the rate of profit to fall

14.30 - 15.30

Pauza za ručak

15.30 - 17.00

Luka Mesec: Posleratni kapitalizam

17.30 - 19.00

Primož Krašovec: Transformacije rada u neoliberalizmu

 

Nedelja, 8.12.

13.00 - 14.30

Darko Vesić: Država i kapital - marksističko shvatanje problema forme i funkcije kapitalističke države

14.30 - 15.30

Pauza za ručak

15.30 - 17.00

Andrea Jovanović: Šta feminizam duguje Marksu, a šta marksizam duguje feminizmu?

17.30 - 19.00

Anej Korsika: Basics of Marxism through the reading of Communist Manifesto

 

APSTRAKTI:

 

Aleksandar Stojanović: Čemu služi i čemu ne služi kritika političke ekonomije

Da bismo se upoznali sa marksističkom kritikom političke ekonomije najbolje je da je posmatramo u kontekstu teorija koje bar na najopštijem nivou sa njom dele teorijski prostor. Ovaj teorijski prostor podrazumeva da se analizira „ekonomska sfera društva“ i da se, polazeći od toga, objašnjava na koji način ona utiče na ostatak društva. Osim kritike političke ekonomije u ovom teorijskom prostoru se nalaze još dve teorije: klasična politička ekonomija i neoklasična marginalistička teorija.

Ove tri teorije su veoma različite i prvi deo izlaganja ću posvetiti objašnjenju tih razlika – da bi s obzirom na njih postala jasna osobenost same kritike političke ekonomije. Razlike o kojima je reč se mogu uočiti na četiri nivoa. Prvo, ove teorije na različit način posmatraju kapitalističke ekonomske odnose. Drugo, klasična politička ekonomija i marginalistička teorija pokušavaju da pokažu na koji način su ovi ekonomski odnosi bili na snazi i uticali na različite društvene fenomene koji nisu strogo ekonomski i kako su zapravo na direktan način delovali u različitim istorijskim društvenim oblicima koji su postojali pre kapitalizma. Sa druge strane, marksizam se bavi društvom u kom živimo kao istorijski specifičnim društvenim oblikom koji je zasnovan na specifičnom, kapitalističkom načinu proizvodnje čiji uticaj na različite savremene „neekonomske“ fenomene nije direktan. Treće, ove teorije se mogu razdvojiti i na osnovu kritika koje upućuju jedne drugima. I četvrto, one se razlikuju u pogledu teorije vrednosti koju zastupaju. Klasična politička ekonomija je zasnovana na radnoj teoriji vrednosti, neoklasična teorija na subjektivnoj teoriji vrednosti, a kritika političke ekonomije kojoj se obično pripisuje radna teorija vrednosti u stvari podrazumeva drugačiju teoriju vrednosti koja se najbolje može opisati kao monetarna teorija. Iako sve ove tri teorije tematizuju vrednost kao centralnu kategoriju za objašnjenje ekonomske sfere, one zapravo imaju veoma različite ambicije.

U drugom delu izlaganja, kada budemo razumeli osnovne elemente marksitičke teorije vrednosti i njene specifične ambicije pokušaću da objasnim na koji način kritika političke ekonomije tretira ovu ekonomsku sferu kapitalizma kao objektivnu sferu koja funkcioniše u skladu sa određenim pravilnostima, kao i to kako ove apstraktne pravilnosti u stvari određuju ponašanje konkretnih ekonomskih aktera, odnosno kako marksističko objašnjenje funkcioniše na različitm nivoima apstrakcije.

Na kraju ću pokušati da se vratim na početnu problematiku vezanu za to kako ona društvena sfera koja se pojavljuje kao ekonomska utiče na druge neekonomske sfere. Kapitalizam, sada shvaćen iz marksističke perspektive kao istorijski specifičan apstraktan sistem, nužno podrazumeva da u konkretnoj društvenoj stvarnosti budu ostvareni uslovi koji omogućuju da se ova apstrakcija reprodukuje. Obično se ovom marksističkom shvatanju prigovara da predstavlja ekonomski redukcionizam i da svodi različite složene društvene fenomene na isključivo ekonomske uzroke i izlaganje ću završiti objašnjenjem zašto i u kom smislu ovaj prigovor ne važi.

Aleksandar Stojanović je diplomirao filozofiju u Beogradu. Član je kolektiva Gerusija i Centra za društvenu analizu. Aktivno učestvuje u levoj teorijskoj produkciji i političkoj praksi od 2011. godine.

 

_____________________________________________________

Mislav Žitko: Novac, kamata i akumulacija kapitala: Marx i suvremene interpretacije

Novac u Marxovom poimanju proizvodnje zauzima središnje mjesto utoliko što vrijednost privatnih proizvođača ne može biti određena bez društveno prihvaćenog kriterija. Novac se u tom pogledu pojavljuje u funkciji univerzalnog ekvivalenta, što Marxa povratno smješta u tradiciju monetarne analize, nauprot dominantnom neoklasičnom razumijevanju novca, proizvodnje i potrošnje. U ovoj će prezentaciji biti predstavljena Marxova analiza odnosa novca i kamate, te posljedice koje iz toga proizlaze za teoriju akumulacije kapitala. Nadalje, suvremene će interpretacije Marxovog razumijevanja financija biti sagledane u kontekstu uspona financija od konca 1970ih naovamo. Ideja vodilja sastoji se u pokazivanju prednosti i nedostataka marksističke teorije za razumijevanje suvremenih financija u kojima dominiraju kreditni novac s jedne, te nove financijske institucije i proizvodi s druge strane.

Mislav Žitko (1982), asistent na odseku za filozofiju u Zagrebu, aktivista, član Centra za radničke studije, autor više tekstova iz oblasti političke ekonomije i filozofije. Jedan od organizatora kružoka čitanja Marksovog Kapitala u Zagrebu.

 

_____________________________________________________

Sašo Furlan: Marx's theory of crisis and the law of the tendency of the rate of profit to fall

Predavanje je podeljeno na tri dela. U prvom, izložiću Marksovo shvatanje zakona tendencijskog pada profitne stope (ZTPPS) iz trećeg toma Kapitala, a potom nastaviti sa kratkim istorijskim pregledom najuticajnijih raspravâ među raznim marksističkim i (neo)rikardovskim ekonomistima tokom XX veka. U drugom delu ću se baviti jednom od najvažnijih savremenih kontroverzi u pogledu ZTPPS. Usredsrediću se na kritiku Marksovog dokaza ZTPPS koju je nedavno predstavio Mihael Hajnrih i na to se nadovezati sa izlaganjem dva odgovora na Hajnrihovu kritiku, koji pokušavaju da je opovrgnu: radi se o zajedničkom odgovoru Majkla Robertsa i Guljelma Karčedija i zajedničkom odgovoru Endrua Klajmana, Alana Frimena i drugih. Zastupaću opravdanost Hajnrihove kritike ZTPPS, te da su pomenuti odgovori nedovoljni za njeno pobijanje. U trećem i poslednjem delu predavanja, ukratko ću se osvrnuti na pojedine implikacije ZTPPS u pogledu marksističkih teorijâ krize. Trudiću se da pokažem da ne postoji jasna veza između opadajuće profitne stope i kapitalističkih krizâ. Međutim, tvrdim da Marksovo razumevanje dinamike profitne stope ostaje važan teorijski instrument za objašnjavanje akumulacije i obrazaca rasta u kapitalizmu, što takođe ima određene važne, posredne posledice po marksističke teorije krize.

Sašo Furlan je trenutno na post-diplomskim studijama političke teorije na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani. Član je Delavsko-punkerske univerze (DPU) i Inicijative za demokratski socijalizam (IDS).

 

_____________________________________________________

Luka Mesec: Posleratni kapitalizam

U svom izlaganju ću predstaviti kratku istoriju kapitalizma i tokove u političkoj ekonomiji posle Drugog svetskog rata. No, počeću malo pre Drugog svetskog rata: sa Velikom depresijom 1929. godine i kritikom neoklasične političke ekonomije koja je do tada dominirala. Objasniću ukratko kako se pojavila Velika depresija, zašto je neoklasična ekonomija nije znala razrešiti i zašto se pojavila teorija Džona Mejnarda Kejnza kao efikasan odgovor. U drugom delu izlaganja ću izložiti kejnzijanski projekat: kakve je promene uveo u kapitalizam i koji su bili njegovi istorijski uslovi i protivrečnosti. U trećem delu ću govoriti o krizi kejnzijanskog projekta i o renesansi ekonomskog liberalizma – naime, neoklasične teorije koja je bila poražena u 1930-im godinama. U poslednjem delu, baviću se neoliberalizmom kao novim načinom regulacije i njegovom krizom kroz koju sada prolazimo. I na kraju, naravno, postaviću pitanje kuda ide savremeni kapitalizam.

Luka Mesec je član Inicijative za demokratski socijalizam (IDS) i Delavsko-punkerske univerze (DPU).

 

_____________________________________________________

Primož Krašovec: Transformacije rada u neoliberalizmu

U najopštijem smislu, glavna promena u radnim odnosima u doba neoliberalizma je da se egzistencijalna ovisnost pojedinačnih radnika od kapitala ojačava dok se i radni odnosi i sustavi socijalne sigurnosti fleksibilizuju. Dakle, u društvenoj situaciji u kojoj je teško računati na vanradne ili radu paralelne izvore individualnih prihoda, egzistencija pojedinaca sve više zavisi od dostupnosti do sve ređih i sve fleksibilnije organizovanih radnih mesta. U predavanju ću ispostaviti tehnološke, političke i društvene aspekte razvoja kapitalizma, koji dovode do takvog stanja, i njegove dve bitne posledice: smanjenje političke moći i povećanje discipline radnika.

Dodatno ću se osvrnuti na nekoliko društvenih procesa, koji se razvijaju paraleno sa fleksibilizacijom rada: uvođenje workfare reformi socijalnih institucija, individualizaciju i komercijalizaciju društvene reprodukcije i finansijalizaciju svakodnevnog života.

Primož Krašovec (1979) je nezavisni istraživač, pisac, prevodilac i urednik iz Ljubljane. Svoje salonsko levičarstvo ponekad prevazilazi u okviru Inicijative za demokratski socijalizam.

 

_____________________________________________________

Darko Vesić: Država i kapital - marksističko shvatanje problema forme i funkcije kapitalističke države

Razumevanje forme i funkcije države unutar kapitalističkog sistema društvenih odnosa predstavlja jedno od ključnih tačaka ne samo za razvoj marksističke teorije, već i za praktično političko delovanje koje se zasniva na ovom pravcu razmišljanja. O značaju koje razumevanje kapitalističke države ima za marksizam govori i činjenica da je Marks prema originalnom planu o šest knjiga posvećenih kritici političke ekonomije (kapital, zemljišni posed, najamni rad, država, međunarodna trgovina, svetsko tržište) jednu knjigu nameravao da posveti upravo ovom problemu. Cilj Marksove kritike svakako jeste bio da ponudi analitički aparat koji bi omogućio razumevanje principa istorijskog kretanja, a na osnovu njih i mogućnosti za političko delovanje. Međutim, pošto nije sproveo u delo svoj plan o šest knjiga, tako ni problem države nije sistematično obrađen od strane samog Marksa. Ozbiljniji pokušaji da se država sistematičnije razume od strane pripadnika marksističke škole mišljenja napravljeni su tek nakon Drugog svetskog rata. Uzdizanje kejnzijanske države blagostanja i snaga organizovane radničke klase kroz leve partije i sindikate na Zapadu ukazali su na mogućnost integracije nekih od njenih interesa (ili barem interesa jednog dela te klase) u kapitalistički sistem društvenih odnosa, dok je to sa druge strane ukazalo na ograničenu mogućnosti korišćenja kapitalističke državne strukture za prevazilaženje samog kapitalizma. Ovo je nametnulo potrebu da se tom problemu priđe mnogo ozbiljnije i da se preispitaju osnovne pretpostavke na kojima su se zasnivale dotadašnje teoretske analize, ali i političke akcije koje su se ticale države. Debate koje su usledile foksuirale su se na pitanja kao što su: zašto je kapitalu potrebna država?; zašto se u kapitalizmu država pojavljuje kao neutralni aparat odvojen od ekonomske sfere, tj. zašto se u kapitalizmu klasna dominacija odvija posredstvom državnog aparata?; koja su ograničenja kapitalističke države, tj. na koji način ona zavisi od procesa akumulacije kapitala? Iako unutar marskističke teorije još uvek ne postoji konsezus po ovim pitanjima, debate do kojih su ona dovela su umnogome doprinele da se naprave određeni koraci ka boljem razumevanju forme i funkcije koju država preuzima u kapitalizmu.

Izlaganje će pokušati da prenese neke od osnovnih argumenata do kojih se došlo u pomenutim debatama. Cilj izlaganja nije da ponudi konačne odgovore na gore postavljena pitanja, već da ukaže na složenost sa kojim se teorija i praksa suočavaju kada pokušavaju da se nose sa problemom kapitalističkog državnog aparata.

Darko Vesić je apsolvent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Centra za politike emancipacije.

 

_____________________________________________________

Andrea Jovanović: Šta feminizam duguje Marksu, a šta marksizam duguje feminizmu?

Feministička i marksistička problematika se prvenstveno sreću unutar pitanja reprodukcije radne snage u kapitalističkom sistemu. Funkcionisanje kapitalističkog sistema je, između ostalog, uslovljeno i mogućnošću da se, kako Marks kaže, „radnik pojavi pred kapijama fabrike svakog narednog dana“. Tradcionalna markistička analiza ovog pitanja podrazumeva da o njemu mislimo isključivo polazeći od nadnice. Prema tom gledištu, nadnica kao novac isplaćen radniku/radnici zarad kupovine njegove/njene radne snage, jeste jedini činilac njihove reprodukcije - reprodukcije njihove radne snage. Na ovom mestu feministička perspektiva nam omogućuje da uočimo uskost tradicionalne marksističke analize insistirajući na reproduktivnom radu. Reproduktivni rad jeste kućni neplaćeni rad koji u najvećem broju slučajeva pada na pleća žene. Međutim, uvođenje problematike reproduktivnog rada nije prost dodatak tradicionalnoj marksističkoj analizi jer se ovaj rad, s obzirom da je nužan za reprodukciju radne snage, pokazuje nužnim i za reprodukciju samog kapitalističkog sistema. S obzirom na to da se profitabilnost kapitalističke proizvodnje zasniva na tome da je samo mali deo stvorene vrednosti isplaćen radniku u vidu nadnice, jasno je da reproduktivan rad ostaje neplaćen i time u bitnom smislu odvojen od najamnog rada (što ne dovodi u pitanje mogućnost da se nekome plati da ovaj rad obavi za određene porodice). Utoliko uočavamo jednu specifičnu dimenziju kapitalističkog sistema: to je sistem koji rad alocira na takav način da pored plaćenog najamnog rada postoji i neplaćeni reproduktivni rad koji je podjednako važan za reprodukciju sistema. Ovo nas vodi ka dva složena problema kojima ću se baviti u izlaganju: pitanju feminističke emancipacije u kapitalizmu i pitanju toga šta je produktivan rad u kapitalizmu.

Andrea Jovanović je apsolventkinja filozofije. Članica je kolektiva Gerusija i Centra za društvenu analizu. Deluje na levici u Srbiji od 2011. godine.

 

_____________________________________________________

Anej Korsika: Basics of Marxism through the reading of Communist Manifesto

Komunistički manifest je jedno od najčitanijih dela u istoriji ljudskog roda, a znati ponešto o njemu se uglavnom smatra merilom ukusa. Podrazumeva se da Manifest nije isključivo teorijski i analitički rad – u krajnjoj liniji, on je Manifest komunističke partije, i kao takav sadrži veoma konkretnu političku kritiku i predloge. Još jedan argument u prilog shvatanja osnova marksizma posredstvom čitanja tog rada nalazi se u tome što ga Marks i Engels nikada nisu revidirali i smatrali su da osnovna analiza koja se u njemu nalazi ostaje relevantna. Takođe, deluje ispravno i pošteno učiti o osnovama marksizma sa samog izvora, odnosno od samog Marksa, s obzirom da nam znanje sopstvene Marksove teorije pruža najbolji način da se kritički bavimo svim onim različitim vrstama marksizma koje su se kasnije razvijale. Naša namera u pogledu čitanja Manifesta ima četiri aspekta. Pre svega, pokušaćemo da pažljivo ispitamo sve fundamentalne pojmove marksističke teorije koji se pojavljuju u Manifestu. Drugo, osavremenićemo te pojmove konkretnim primerima iz savremenog kapitalizma, te ćemo i istaći njihov tekući značaj. Treće, predstavićemo argumente u prilog gledištu da su ovi pojmovi moćnije oruđe za razumevanje tokova svetskog kapitalizma od onih koje nalazimo u drugim teorijskim pristupima. Naposletku, pokazaćemo da je većina pojmova koje ovde susrećemo i o kojima ćemo razgovarati razvijana i dorađivana u delima zrelog Marksa.

Anej Korsika je član Inicijative za demokratski socijalizam (IDS) i Delavsko-punkerske univerze (DPU).

_____________________________________________________

 

Projekat je podržan od strane fondacije Rosa Luxemburg Stiftung, Southeast Europe.




'