»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




26.11.2013 | Beograd

Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice

Održana je Zimska škola REKC-a u Beogradu

RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice

Projekat koji se tokom 2013. godine realizovao u organizaciji Romskog edukativno kreativnog centra, a u saradnji sa lokalnim partnerima i uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung, završen je Zimskom školom, održanom u Beogradu, od 15. do 17. novembra.

Nakon šest radnih poseta Vranju, Kragujevcu i Požarevcu, koje su se odvijale u periodu maj – septembar i na kojima je predstavljan nacrt i zajedno sa ljudima iz ovih gradova i okoline, razrađivana platforma novog socijalnog organizovanja romske zajednice, škola je imala za cilj da realizaciju ovog dokumenta privede kraju. Takođe, osim rada na platformi, program škole je uključivao i dodatna predavanja, razgovore i diskusije.

Tokom radnog vikenda, okupilo se skoro 50 ljudi: romski aktivisti i aktivistkinje iz Pčinjskog, Braničevskog, Šumadijskog i Raškog okruga, kao i gosti iz Beograda, Novog Sada i Nemačke.

Nakon uvodnog obraćanja Dejana Markovića (REKC) i Borisa Kanzleitera (RLS), Miloš Baković Jadžić (CPE) je održao predavanje o aktuelnoj političko-ekonomskoj situaciji u Evropi kao i o predlozima evropske levice za izlazak iz krize i preokretanje smera društvenog razvoja, a Isidora Ranđelović, romska feministička aktivistkinja i doktorantkinja političkih nauka iz Berlina, o Izazovima i preprekama berinske integracione politike u odnosu na romsko samoorganizovanje.

Drugi radni dan je otvoren panel-diskusijom na kojoj su govorili gosti iz Nemačke: Heidi Barz (Roma info Center Berlin) o iskustvima samoorganizovanja romske zajednice, njihovim potencijalima i preprekama, Kenan Emini (Alle Bleiben) o saradnji između romskih NVO i političkih pokreta nemačke levice i Milan Pavlović (Roma info Centar Berlin) o umrežavanju i zajedničkim kampanjama romskih organizacija u Nemačkoj. U popodnevnom terminu, Nikola Radić Lucati govorio je o obnavljanju starih i uspostavljanju novih rasnih stereotipa kao osnovi medijskog tretmana manjina u poslednjih četvrt veka, ilustrujući teze interesantnim video materijalima iz domaće kinematografske produkcije.

D. Marković, N. R. Lucati i M. B. Jadžić predstavili su dosadašnji rad na platformi i otvorili diskusiju iza koje je sledio dalji rad po grupama koji je imao za cilj da dokument dopuni, produbi i precizira. U okviru radionica obrađivane su osnovne teme predložene nacrtom platforme: zapošljavanje (nezaposlenost romske zajednice u neoliberalnom okruženju), obrazovanje (nacionalno obrazovanje kao nacionalne politike zapošljavanja – cena segregacije), stambene politike (stambena politika kao instrument rasne segregacije romske zajednice), sloboda kretanja (problemi državne i evropske politike migracija), mediji (rasni stereotipi – poreklo savremenog medijskog tretmana manjina), a tokom dvodnevnog rada razmatrano je i dodavanje rodnih  problematika finalnom dokumentu.

Isticana je potreba za romskom poljoprivrednom i zanatskom zadrugom, kao i nekom vrstom „poslovne omladinske zadruge“ koja bi mogla koordinisati romski prekarni rad, radeći na njegovom postepenom smanjivanju. U regulisanju radnih prava pomogla bi dalja sindikalizacija (od sakupljača sekundarnih sirovina do trgovaca i uličnih prodavaca). Čule su se i različite biznis ideje: reciklažna industrija, poljoprivreda, sport, itd.

Obrazovanje je oblast u kojoj su pomaci u položaju romske zajednice, koliko god skromni, ipak najvidljiviji. Ipak, potreban je dalji angažman u borbi za jednak kvalitet i potpun obuhvat romske dece u periodu ranog razvoja, kao i dalje praćenje i proširenje mera afirmativne akcije koje mogu biti dovedene u pitanje generalnim merama štednje koje će verovatno pogoditi i obrazovni sistem.

Nasuprot tome, stanovanje je oblast u kojoj je najmanje urađeno. Koncept socijalnog stanovanja je pokazao velike manjkavosti kada je u pitanju romska populacija. S jedne strane, treba se boriti za ostanak ljudi na mestu na kojem trenutno žive, uz rekonstrukciju lokalne infrastrukture i stambenih objekata i njihovu legalizaciju, a sa druge strane, ukoliko su raseljavanja zaista neminovna, sprečiti diskriminatorno izmeštanje na rubne delove gradova koji ljude odsecaju od njihovih dotadašnjih izvora prihoda (to bi mogli rešiti drugačiji oblici socijalne stanogradnje).

Kada su migracije i (ne)sloboda kretanja u pitanju, došlo se do zaključka da krivicu snose podjednako država Srbija i države EU koje krše sopstvene (evropske) zakone o slobodi kretanja ljudi. Predložene su određene mere koje bi mogle vršiti pritisak na obe pomenute instance.

Medijska slika romske zajednice i njenih problema je daleko od dobre i, s tim u vezi, ukazano je, kako na strukturne uzroke takvog tretmana, tako i na potrebu za internim radom (proboj u veći broj državnih i lokalnih medija, pokretanje i jačanje sopstvenih, obrazovanje medijskih kadrova, itd), ali iznad svega – na potrebu za generalnom medijskom strategijom.

Razmatranje problematike rodnih odnosa konstatovalo je probleme generalne nejednakosti i posebnih teškoća u sferama obrazovanja i zapošljavanja, ali i predložilo neke konkretne poteze (zagovaranje rodno odgovornog budžetiranja, osnivanje lokalnih saveta za rodnu ravnopravnost, pokretanje ženske sekcije unutar nove romske mreže).

Često se mogla čuti i ocena da bi jedna nova vrsta umrežavanja romske zajednice mogla pridoneti razradi i realizaciji ovih ideja, uz konstantni politički pritisak na lokalne, državne i međunarodne organe. U ovoj borbi, romska zajednica se mora prvo interno organizovati, a potom povezati i sa širim društvom, tražeći relevantne i iskrene saveznike.

Socijalna platforma će biti dopunjena finalnim komentarima i predlozima i nakon toga usvojena i razvijana. Pokušaj njene primene zadatak je koji nas očekuje u vremenu koje dolazi.

Dejan Marković, Nikola Radić Lucati, Miloš Baković Jadžić

Fotografije: Nikola Radić Lucati



GALERIJA

RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice
RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice
RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice
RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice
RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice
RLS - SEE / Ka platformi novog socijalnog organizovanja romske zajednice

* kliknite na fotografiju da je zumirate
< > na tastaturi za levo-desno


'