»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




15.10.2013 | Beograd

ROD I LEVICA – AKTIVIZAM, MEDIJI I SOCIJALNE MREŽE

Izveštaj sa tribine

RLS - SEE / ROD I LEVICA – AKTIVIZAM, MEDIJI I SOCIJALNE MREŽE

Dom Omladine, 12. septembar 2013.
Učestvovali: Magda Janjić - blogerka i novinarka, Sajber Van Der Last – Žene sa Interneta i Miloš Rančić – Vikipedija, Srbija.

Brzina razvoja interneta i sve veći značaj društvenih mreža učinili su da praktično nijedan segment društvenog života bez njih ne može da se razvija, ali ni da se analizira ili prati. S druge strane, opet zahvaljujući internetu, takozvani tradicionalni mediji postali su mnogo brži nego ranije, formalno otvoreni za komentare svoje publike, ali takođe i sve manje skloni da poštuju etičke kodekse novinarstva i pravila poštene tržišne utakmice. U toj situaciji, ženski i aktivizam uopšte, dobili su široko polje delovanja, ali su se istovremeno suočili i s brojnim problemima.  
Učesnice i učesnici tribine "Aktivizam, mediji i socijalne mreže", održane u okviru ciklusa "Rod i levica" izneli su svoja iskustva, ali su takođe diskutovali o odnosu virtuelne i društvene realnosti, tehnološkom obrazovanju žena i njihovoj zastupljenosti u IT sektoru, kao i o mogućim formama internet aktivizma u budućnosti.

Kao jedan od najvećih problema prisutnih u savremenim medijima i na društvenim mrežama, istaknut je rodno zasnovan govor mržnje – manifestovan pre svega kroz negativno predstavljanje žena žrtava nasilja.
Predstavnica projekta Žene sa interneta, poznata pod pseudonimom Sajber Van Der Last, ispričala je da je ovaj projekat nastao početkom 2013, kao direktna reakcija na informacije svakodnevno prisutne na društvenim mrežama: "Mi smo odlučile da napravimo front koji će reagovati na članke o ubijenim, silovanim i ponižavanim ženama. To je bio ozbiljan dogovor između nas, a prvi naš nastup bio je u vezi s ubistvom studentkinje Stele Gundelj, kada je petnaest dana trajala hajka zašto se to desilo i kako se to desilo. Ta medijska hajka je, nažalost, bila usmerena na nju. Ono što je nama bilo strašno, jeste da nije bilo nikakvih reakcija od strane ženskih organizacija i da je internet prostor, koji ima toliku publiku, bio bez ženkse reakcije. Kap koja je prelila čašu bila je kada su počeli da izlaze tekstovi u kojima je ubica predstavljen kao jedan fini momak, koji to nije želeo da uradi".
Prva akcija Žena sa interneta bila je da se tim povodom obrate Savetu za štampu, ali reakcije ovog tela nije bila zadovoljavajuća. Ipak, usledile su druge akcije, bazirane na medijskom predstavljanju žena, što je uključivalo kako novine, radio i televiziju, tako i internet. "Imamo organizacije koje se bave štampom, ali ne postoji front orijentisan na ovu stranu. Mi smo zapravo htele da same sebi napravimo prostor i da doprinesemo nekoj promeni.Tokom godine, bilo je nekoliko slučajeva kada je mišljenje Žena sa interneta uzeto kao relevantan parametar ili neko relevantno mišljenje, u sveopštoj poplavi mišljenja o različitim stvarima koje su uzburkale javnost, a koje su se ticale žena", kaže Sajber Van Der Last, ističući da su njihove stavove prenosili čak i zvanični mediji.

Uprkos tome što je ženski aktivizam prisutan na društvenim mrežama, statistički je i dalje manja zastupljenost žena na internetu. Pre šest godina, Miloš Rančič uradio je istraživanje koje je pokazalo da na Vikipediji zastupljenost žena nije 20 posto kako se mislilo, već svega 8 posto. "Intervjuisao sam određen broj žena iz pokreta, i dosta njih reklo mi je da imaju negativna iskustva zbog nasilne kulture. One zahvaljujući tome mogu da biraju hoće li se baviti nekontroverznim temama ili će da ulaze u sukobe. S tim što će one koje ulaze u sukobe, imati veće šanse da postanu administratorke. Tada, čim se dođe do pozicije neke uslovne moći, mada to nije moć u pravom smilsu te reči, opet dolazi do sukoba u kojima se muškarcima preti batinama i ubistvom, a ženama silovanjem i ubistvom". Rančić ipak ističe da se situacija donekle promenila i da žene imaju prednost pri angažovanju u nekim IT projektima ili prilikom izbora onih kojima će biti plaćeno učešće na različitim internet ili tehnološkim skupovima.

Manja zastupljenost žena na interentu objašnjena je, između ostalog, i činjenicom da se devojke ne ohrabruju u želji da se tehnološki edukuju – ili, kako je tokom razgovora s publikom istakla jedna učesnica, "niko me nije sputavao da odem na Prirodno-matematički fakultet, ali dobijala sam podršku samo za stvari koje nisu 'muške". Ističući da u svojoj generacije nije imao vršnjakinje koje su bile posebno zainteresovane za računare, Miloš Rančić napomenuo je da su mlađe generacije to drastično promenile: "Ranije skoro da i nije bilo devojaka na mašinskom, elektrotehničkom i matematičkom fakultetu, a mislim da danas na matematičkom dominiraju studentkinje. Takođe, asistenti iz mojih generacija na matematičkom fakultetu uglavnom su muškarci, a  iz generacije osamdesetih uglavnom žene".

Zahvaljujući širokoj zastupljenosti interneta i njegovoj "demokratičnosti", tj. otvorenosti za najrazličitije stavove, praktično sve žene na interentu – bile one aktivistkinje, blogerke ili "obične" korisnice društvenih mreža – žrtve su agresivnih ili neumesnih komentara. Tom problemu je na ovoj tribini posvećena velika pažnja, ali je istovremeno istaknuto da pravog rešenja nema – bar ne dok se država ozbiljno ne "umeša" i ne počne da na neki način reguliše neprimerene sadržaje. "Aktivizam na društvenim mrežama podrazumeva da najšira grupa ljudi dolazi da komunicira s nama. Tu ima jako puno stvari koje u drugim formama nisu postojale. Slobodno je komentarisanje, pa imamo puno negativnih i puno bezveznih komentara. Više smo izložene kritici, nego da imamo neku svoju "sigurnu kuću", gde su komentari filtrirani. To je i razlog zbog kojeg mnoge žene u našem kolektivu ne žele da potpišu svoje tekstove i ostaju anonimne. Neko je rekao: "Zašto meni treba da mi sutra izađe slika u Alo novinama?". Na ovaj način bile bi izložene medijskom linču, jer i to je trend, da se sve može pretvoriti u žutu štampu, u neku intrigu", kaže Sajber Van Der Last.
Po njenim rečima, poseban su problem mlade žene – srednjoškolke, koje su konstantno targetirane na društvenim mrežama. "Psiholozi u školama još nisu spremni za to, a to je sve prisutnija pojava. Osim programiranja, trebalo bi razvijati emocionalnu inteligenciju u vezi sa mrežom, kako ćeš ti da se zašititš. To ne znači da mi samo moramo da učimo da se štitimo, ali trebalo bi napraviti edukaciju kako da ne izgoriš zbog onoga što ti je neko uradio na internetu".

S druge strane, i žene koje nisu direktno napadane na internetu, imaju svoje dileme. "Ja sam krenula da pišem iz potpuno sebičnih razloga, da bi meni bilo lakše, da bih se lakše suočila sa svojim problemima. Onda su počele da se javljaju uglavnom devojke i žene, koje su se identifikovale sa mojim iskustvima. Činjenica da sam se ja potpisivala, verovatno je za njih značila da je to sve istina. Pitanje je bilo koliko ću ja sebe ogoliti", ispričala je Magda Janjić, koja trenutno pauzira s pisanjem novih blogova. "Počela sam da razmišljalm šta bi ljudi hteli da čitaju, pa sam se malo zgrozila – žalili su se da stalno pišem mračne teme. Težak je život žena i ne znam kako bih razgalila publiku. To je vremenom prešlo u lični aktivizam, i ja sada ne mogu da zabavljam šire narodne mase, a to su ljudi počeli da mi traže. Moj blog se bavi mračnim stvarima, ali ne na način koji imamo prilike da vidimo u medijima svakog dana. Ja to radim na neki romantičarski način, što je podjednako strašno".

Iako su problemi žena na društvenim mrežama brojni i uglavnom bazirani na matricama koje se javljaju i realnom životu, nesumnjivo je da je internet uveliko pomogao ženskom pokretu i omogućio ranije nezamislive forme aktivizma. U tom smislu, učesnice i učesnici imali su priliku da se prisete početaka aktivizma na internetu, a kroz kratku rekapitulaciju Violete Anđelković iz INDOK-a i na ne tako davne obuke žena za rad na računarima, prve tehnološke prepreke i lagani prelazak u internet eru.
Takođe, tokom tribine izneto je nekoliko primera uspešnih kampanja na globalnom nivou, a najavljeno je pokretanje novih domaćih ženskih portala i internet grupa.
 

Tamara Skrozza




'