»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




05.10.2012 | Beograd

Izostavljenosti i kontinuiteti nakon 1945. godine

Suočavanje sa zločinima nacista u Nemačkoj i Austriji

Projekcija filma i predavanja sa diskusijom, 5. i 6. oktobar 2012.

Kulturni centar Rex, Beograd

Iako je prošlo puno decenija, javno sećanje na ratne zločine i genocid ostaje polje kontroverze. Državni modeli interpretacije, kultura sećanja i politike reparacija stoje svakako pod okriljem vladajuće politike i njenih struktura, zavise od socioekonomskih uslova, kao i od dominantnih moralnih i etičkih normi. Stoga sledi da savremeno stanje društva konstantno utiče na interpretaciju njene prošlosti i suštinski definiše politiku sećanja.

Predavanja Katrin Herold i Valtera Manošeka rasvetljavaju izostavljenosti, tabue i kontradikcije politike sećanja (Zapadne) Nemačke i Austrije, čije konstrukcije istorije ne mogu biti različitije. Dok nakon 1945. nemačka vlada, odgovorna za zločine nacista, ovo nije mogla opovrgnuti, austrijska je sagledavala sebe kao prvu žrtvu Hitlerove Nemačke. Rasprava o prošlosti Kurta Valdhajma ili prva izložba o zločinima Vermahta, te savremeni pokreti za prava Roma i Sintija, doveli su u pitanje dotadašnju negovanu sliku o „neukaljanom obrazu Vermahta“, izvršenoj denacifikaciji, odštete žrtvama i kažnjavanju zločinaca.

Film „Pogrešna reč“ dokazuje na temelju tada još uvek neobjavljenih dokumenata, odbijanje Nemačke vlade da plati odštetu progonjenim Romima i Sintijima. Strukturalni antiziganizam predstavlja jedan od mnogih kontinuiteta i dugo je onemogućavao priznanje genocida nad Romima i Sintijima. Sve do danas, ukorenjeni anticiganizam evropskih društava, sprečava prekid sa progonom i diskriminacijom preživelih Roma i Sintija i njihovih potomaka.

Program

Petak, 5. oktobar, projekcija filma, 19h

Pogrešna reč - odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj?

Film Katrin Sejbold i Melani Špita, (1987), 85 min, nemački / sa srpskim titlovima

Dokumentarni film „Pogrešna reč - odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj?“ je po prvi put prikazao progon nemačkih Roma i Sintija za vreme nacista, iz ugla proganjanih. Snimili su ga Melanie Špita (Melanie Spitta), ćerka preživelih i filmska rediteljka Katrin Sejbold (Katrin Seybold), tokom perioda kada su predstavnici Sintija i Roma u Nemačkoj počeli otvoreno da kritikuju uskraćene i zakasnele odštete i uopšte grube prakse institucija prema preživelima. Ovaj film iz 1987. godine otkriva nikada objavljene dokumente, policijske dosijee i fotografije nacista koji su vršili medicinske eksperimente u koncentracionim logorim nad zatočenim ženama, decom i muškarcima.

Zašto je zapadnonemačka birokratija te dokumente sakrivala? Preživeli i njihova deca svedoče o često uzaludnoj borbi za odštetu i priznanje rasno motivisanog progona i ubijanja i o neprestanoj diskriminaciji Sintija i Roma od strane nemačkih vlasti.

Katrin Sejbold (Katrin Seybold) je želela da bude sa nama u Beogradu prilikom prikazivanja njenog filma i da govori o svom radu. Na žalost, ona je iznenada preminula 27. juna ove godine. Bila je jedna od retkih, izuzetno društveno angažovanih rediteljki dokumentarnih filmova iz Nemačke. Prikazivanje njenog filma u sklopu našeg dešavanja predstavlja u isto vreme odavanje poštovanja njenom važnom umetničkom radu.

Subota, 6. oktobar, 17-20h, predavanja sa diskusijom

Događaj se simultano prevodi. Molimo Vas da ukoliko ste zainteresovani da prisustvujete ovom dešavanju to potvrdite prijavom na starosajmiste.info@gmail.com 

17.00 -18.15

Katrin Herold: Romi i Sinti žrtve genocida: politika sećanja u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1945. godine

18.30 – 20.00

Valter Manošek: Politika sećanja na nacionalsocijalizam u Austriji. Od žrtve do saučesnika.

Katrin Herold (Kathrin Herold) je sociološkinja iz Bremena i kourednica publikacije Anticiganističko stanje (2009). Prevod njenog eseja Romi kao žrtve genocida: Politika sećanja u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1945. može se pročitati na linku Centra za socijalna istraživanja.

Valter Manošek (Walter Manoschek) je profesor Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beču. U fokusu njegovog naučnog rada su istorija nacionalsocijalizma, holokaust i politike sećanja. Od 1995-1999. je radio kao jedan od kreatora izložbe o zločinima Vermahta. Izdao je veliki broj publikacija na pomenute teme, između ostalog u Srbiji poznatu studiju: „Serbien ist judenfrei!”. Militärische Besatzungspolitik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42 (1995). „Holokaust u Srbiji“. - Vojna okupaciona politika i uništavanje Jevreja u Srbiji 1941/42. (Beograd, 2007). Više možete saznati na: http://waltermanoschek.wordpress.com




'