»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




09.06.2012 | Ljubiš na Zlatibor, 9.10. jun

Ka radničko-seljačkom pokretu

RLS - SEE / Ka radničko-seljačkom pokretu

Konferencija Pokreta za slobodu ‘’Ka radničko-seljačkom pokretu’’

9-10. jun u selu Ljubiš na Zlatiboru

Pre početka ekonomske krize Pokret za slobodu okupio je radničke grupe iz Srbije u jedan širi pokret otpora korupcionaškoj privatizaciji, nezaposlenosti, i gašenju proizvodnje i radnih mesta. Pokret je koordinisano sprovodio najpresudnije protestne akcije u kojima se odlučivala sudbina brojnih preduzeća, sakupljao najvažnija iskustva uspešnih radničkih inicijativa, i u konsultaciji sa predstavnicima radnika dogovarao svaki naredni korak. Kako je u godinama pre ekonomske krize već stekao izuzetno poverenje radnika, i ostvario konkretne rezultate u borbi protiv privatizacije, oko Pokreta su se okupile najprogresivnije radničke grupe koje se zalažu za očuvanje proizvodnje u preduzećima i čiji ciljevi prevazilaze usko sindikalne okvire borbe za očuvanje privilegija. Unutar Pokreta ustanovljen je Koordinacioni odbor radničkih protesta, koji je horizontalno povezao štrajkačke odbore i radničke grupe širom Srbije, radi zajedničkog nastupanja u borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. Neke od uspešnih borbi sastojale su se u proterivanju neodgovornih privatnika iz preduzeća, povećanju broja zaposlenih, uspostavljanju radničke uprave, itd.


Pokret za slobodu u periodu 2007-2009. izdaje jedini časopis u Srbiji koji sistematski kritikuje neoliberalnu politiku i koncipira moguće alternative društvu kome je na prvom mestu interes krupnog kapitala. Međutim, kako je konkretno organizovanje radničkih borbi zahtevalo sve veću posvećenost a mane društvenog sistema postajale sve očiglednije, pripadnici Pokreta za slobodu prekidaju rad na izdavanju časopisa kako bi svo vreme posvetili organizovanju radničkog otpora. Pokret nije nastao kao kopija ili ogranak neke od stranih ili međunarodnih ustanova, već je svoj rad zasnovao na suočavanju sa konkretnim okolnostima koje određuju svakodnevni život običnog čoveka. Nepostojanje levičarskih organizacija spremnih da podrže radničke akcije najčešće je borbu Pokreta za slobodu činilo usamljenom i lišenom značajnije bezinteresne pomoći, ali uprkos tome Pokret je stekao priznanje u zemlji i u svetu, kao i podršku uglednih svetskih intelektualaca, aktivista i međunarodnih organizacija, a njegovi pripadnici mogli su svoje stavove iznositi pred međunarodnim institucijama, na brojnim konferencijama, itd.


Paralelno sa aktivnostima na udruživanju radnika, Pokret za slobodu radi i na artikulaciji platforme za sistemsku poljoprivrednu reformu koja bi okupljala što veći broj seljačkih grupa radi pružanja otpora monopolizaciji poljoprivredne proizvodnje i privatizaciji zemljišta. Organizovanjem konferencija o poljoprivrednoj reformi, izdavanjem knjige ''Zemlja i sloboda'' (2011), aktivnom podrškom seljačkim grupama i pridruživanjem međunarodnom savezu protiv otimanja zemlje, Pokret za slobodu postavio je osnove za nastanak organizovanog seljačkog otpora, kao i za udruživanje radničkih i seoskih borbi.


Na konferenciji 9-10. juna u selu Ljubiš, na planini Zlatibor, uz učešće predstavnika međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina, Pokret za slobodu nastaviće da se zalaže za povezivanje radnika i seljaka u zajednički pokret za bolje društvo i bolju budućnost. Predložićemo da Koordinacioni odbor radničkih organizacija napravi mesta pridruživanju seljačkih organizacija i svoje ime promeni u Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija. Razgovaraćemo sa Ženevjev Savinji iz Francuske o Via Campesini, Branislavom Gulanom o zadrugama i zadružnom organizovanju, Sunčanom Pešak o poljoprivredi podržanoj od zajednice i alternativnim modelima distribucije, gostima iz Makedonije i Hrvatske o situaciji u njihovim zemljama, itd. Založićemo se za udruživanje proizvođača, razvijanje prerađivačkih kapaciteta i samozapošljavanje, za proglašenje poljoprivrede i prehrambene industrije strateškom granom privrede, za otpor korporativnoj poljoprivredi, privatizaciji poljoprivrednih preduzeća i sve većoj latifundizaciji zemljišta.

 

Aktivnosti Pokreta za slobodu usmerene su stvaranju narodnog pokreta otpora i pozivamo sve one koji su spremni da poštuju demokratsku strukturu našeg pokreta da nam se pridruže u borbi za budućnost.

 

Konferenciju podržava fondacija Roza Luksemburg.

 

Program konferencije

 

9. jun

10.00-11.00h – Predstavljanje programa. Rezimiranje poslednjih aktivnosti Pokreta za slobodu i predlozi za budućnost Koordinacionog odbora radničkih organizacija.

Uvodna reč: Milenko Srećković, Miroslav Grubanov i Ivan Zlatić.

11.30-13.00 – Predstavljanje Via Campesine – međunarodnog seljačkog pokreta.

Uvodna reč: Ženevjev Savinji (Genevieve Savigny) iz Francuske.

16.00 – 17.30 – Zadruge i zadružno organizovanje.

Uvodna reč: Branislav Gulan.

10. jun

9.30-11.00h – Poljoprivreda podržana od zajednice; alternativni modeli distribucije hrane; Organska i ekološka poljoprivreda.

Uvodna reč: Sunčana Pešak i Miroslav Budimir.

11.30-13.00 – Predstavljanje situacije u regionu.

Uvodna reč: Ivana Lembovska i Daniel Petkovski (Makedonija), Sunčana Pešak (Hrvatska), Miroslav Grubanov, Jelena Sajić i Branislav Gulan (Srbija).

16.00 – 17.30 – Privatizacija i otimanje zemlje (landgrabbing). Javno dobro.

Uvodna reč: Ženevjev Savinji, Noa Trajster, Nenad Ilić i Milenko Srećković.

18.00 – 19.00 – Zaključci konferencije.




'