Kako se gradila budućnost?

Pozivamo vas na javno vođenje „Kako se gradila budućnost? Omladinske radne akcije u Jugoslaviji između ideološke manipulacije i plemenitog zanesenjaštva“ koje će se odvijati ispred zgrade SIV-a (uz mogućnost šetnje do hotela „Jugoslavija“), u sredu 18. septembra 2013. godine od 18 do 19 časova.

Obilazak i razgovor „Kako se gradila budućnost? Omladinske radne akcije u Jugoslaviji između ideološke manipulacije i plemenitog zanesenjaštva“ posvećen je zajedničkom promišljanju  uloge i značaja koje su omladinske radne akcije imale u socijalističkoj Jugoslaviji. Šta su bile omladinske radne akcije? Izraz ogromne vere u svetlu budućnost zajedničke zemlje i spremnosti da se kroz volonterski rad lično učestvuje u njenoj izgradnji? Škola samoupravljanja i/ili neki oblik prinudnog rada? Stepenik u napredovanju u partijskoj hijerarhiji? Način na koji su se regrutovali budući partijski kadrovi?

Nastale još u toku rata, omladinske radne akcije nakon rata prerastaju u akcije obnove zemlje i izgradnje infrastrukture i nastavljaju se na različitim gradilištima sve do sredine osamdesetih. Prva velika savezna akcija bila je izgradnja pruge Brčko – Banovići od maja do novembra 1946. na kojoj je učestvovalo 62.268 omladinaca/ki. Prugu Šamac – Sarajevo tokom 1947. gradilo je 217.234 brigadira/ki, istovremeno praveći i 17 mostova i devet tunela. Od 1953. za šest godina autoputem Bratstvo-jedinstvo, u čijoj izgradnji je učestvovalo 251.737 brigadira/ki povezana je Ljubljana sa Đevđelijom. Šezdesetih i sedamdesetih građeni su nasipi i uređivan Zagreb, obnavljani Banjaluka i Skoplje posle zemljotresa, građena Jadranska magistrala, pruga Beograd – Bar, Đerdap… Malo je poznato da je izgradnja Novog Beograda započeta radom omladinskih brigada. Danas izaziva nevericu činjenica da je za nekoliko decenija koliko su postojale, na 30 saveznih i 60 republičkih i pokrajinskih akcija kroz omladinske radne brigade prošlo između 600. 000  i milion uglavnom mladih ljudi iz različitih delova Jugoslavije i sveta.  

Tokom ovog javnog vođenja biće reči i o tome kako se radnih akcija sećaju oni/e koji su u njima učestvovali/e, kao i u čemu je relevantnost ove vrste nasleđa za današnjicu. O omladinskim radnim akcijama govoriće Slobodan Selinić (Institut za noviju istoriju Srbije), Miodrag Kapetanović (Matematički institut SANU) i drugi.

Molimo zainteresovane da se prijave na mejl: primenjenaistorija@gmail.com

Narednji javni obilasci biće posvećeni mesnim zajednicama kao osnovnom obliku samoupravnog organizovanja građana/ki na lokalnom nivou i način ostvarivanja samoupravljanja na mestu življenja i studentskom pokretu iz juna 1968 koji je u svojim zahtevima integrisao elemente kritike realnog socijalizma i kapitalizma, ukazujući na nedostignute ideale slobode i emancipacije u jugoslovenskom društvu. Urednica programa i moderatorka je Marijana Stojčić.

Obilazak se održava u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu - Dijalog sa prošlošću“.

fpi.rs/blog