Prvi maj u Građanskoj čitaonici 2012

Cilj ovog edukativnog okupljanja je da široj javnosti pokaže da se međunarodni praznik rada može obeležiti i na drugačiji način od onog uljuljkanog prazničnog veselja uz subkulturalne običaje, decenijama ideološki kreirane da se radničkoj klasi nametne mišljenje kako živi u blagostanju i sreći. Nasuprot uljuljkanog prazničkog veselja promovisanog u Srbiji, radnička klasa u celom svetu na ovaj dan protestuje i traži svoja osnovna ljudska prava. Stoga su aktivisti Ravnopravnosti započeli događaj Prvog maja desetominutnom prezentacijom pod naslovom "Kako je sve počelo", da bi podsetili na događaje iz 1886. godine, kada su čikaški radnici tražili osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada.

Na ovogodišnjem filmskom festivalu „Da nam živi, živi rad...“, održanog u okviru obeležavanja Prvog maja prikazano je šest filmova koji govore o radničkim borbama. Film koji je otvorio festival bio je „Od -18 do +30“, autora Ivana Zlatića i Pokreta za Slobodu, koji govori o desetomesečnoj drami radnika Trudbenik-Gradnje, o njihovom nasilnom iseljavanju iz samačkih hotela i uzurpaciji fabrike od strane Dragana Kopčalića, vlasnika građavinske firme „Montera“.
Drugi prikazani film je bio "Radničko Samoupravljanje - Jedno iskustvo“, Branislava Markuša, Roberta Faia i Udruženja Ravnopravnost koji govori o participaciji radnika u upravljanju fabrikama za vreme socijalizma, pa sve do današnjih dana, gde se u tranziciji gubi svako učešće radnika u upravljanju fabrikama.
Treći film „Makiš City“, Ivane Todorović govori o problemu radničkog naselja Makiš, koje je proglašeno za turističku zonu kako bi građani plaćali ekstra namete a za uzvrat nemaju uličnu rasvetu, gradsku kanalizaciju niti redovan autobuski prevoz.
Četvrti film „Lopata je mala“, Romane Vujasinović i Nemanje Babića, je govoro o idealizaciji društva i motivaciji za rad kroz udarnički pokret i Omladinske radne akcije za vreme Socijalističke Jugoslavije.
Peti film „Kako je stožer obranio Petrokemiju“, Martina Beroša i Skripta TV-a, predstavlja jednu studensku tribini gde je glasnogovornik, radnik Petrokemije Željko Klaus obrazlagao razliku između organizovanosti "stožera" i nezavisne studentske inicijative.
Šesti film „Bunt, moć, bunilo...“, Rastka Popova je intervju sa direktorom Jugoremedije Zdravkom Deurićem koji se osvrće na najznačajnije momente desetogodišnje borbe radnika Jugoremedije koja još uvek nije završena.

Nakon završene projekcije, održan je i razgovor sa autorima filmova uz veliki broj pitanja i odgovora mnogobrojih prisutnih. Zaključilo se da je ovogodišnji festival radničkih filmova učinio značajan korak napred i da ubuduće treba aktivnije raditi na tome da se međunarodni praznik rada vrati radnicima, približi problematika većem broju socijalnih grupacija i posreduje njihovom povezivanju i komunikaciji.

Robert Fai, Ravnopravnost