»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




Rosa Luxemburg Stiftung u jugoistočnoj Evropi

Rosa Luxemburg Stiftung - SouthEast Europe

Rosa Luxemburg Stiftung (RLS) je sa započela rad u jugoistočnoj Evropi 2002. godine podržavajući dva projekta u Bosni i Hercegovini. Od početka 2009, sarađuje sa partnerskim organizacijama u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. U septembru 2010, RLS je otvorila regionalnu kancelariju u Beogradu, koja koordinira projekte u jugoistočnoj Evropi koji se zalažu za:

- za socijalnu pravdu i jačanje sindikalnih prava zaposlenih;
- za prevazilaženje etničke segregacije i nacionalizma i projekte koji doprinose miroljubivoj koegzistenciji;
- za ravnopravnost žena u javnom, ali i u privatnom životu;
- za kritičko suočavanje s prošlošću i formulisanje savremene leve politike.

Politička situacija u jugoistočnoj Evropi je kontradiktorna. S jedne strane, prošlo je već deset godina od okončanja ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom te dekade, društva iz ovog regiona su napredovala u mnogim oblastima. Oružani sukobi su okončani. Ta društva su danas otvorenija i obezbeđuju veću participaciju građana nego u devedesetim godinama XX veka. Popravila se i saradnja u regionu. Evropska unija je znatno liberalizovala ograničenja viznog režima. Došlo je i do napretka u evropskim integracijama ovog regiona.

S druge strane, politička i ekonomska situacija je i dalje izuzetno teška. Gotovo svuda na jugoistoku Evrope, uprkos opštem napretku, društvenu hegemoniju je preuzela posebna mešavina nacionalističkih, neoliberalnih i klerikalnih političkih snaga. Ratovi iz devedesetih godina XX veka ne samo da su odneli više od sto hiljada ljudskih života i od nekoliko stotina hiljada ljudi napravili stalne izbeglice, već su razorili i veliki deo privredne infrastrukture.

Tokom proteklih godina, pod eufimizmom „tranzicija“ nametnuti su neoliberalni politički modeli, koji su na mnogim nivoima dodatno zaoštrili ekonomsku periferizaciju regiona i društvenu dezintegraciju. Prosečne mesečne plate u zemljama kao što su Bosna i Hercegovina, Srbija ili Makedonija iznose nešto više od 300 evra. Skoro polovina radno sposobnog stanovništva je nezaposlena ili u prekarnim radnim odnosima. Zaposleni su često potpuno obespravljeni. Nije redak slučaj da se plate ne isplaćuju mesecima. Državni sistemi zdravstva i obrazovanja su nedovoljno finansirani i propadaju. Haraju korupcija i zloupotreba vlasti. Ljudi često ne mogu da ostvare svoja zakonom zaštićena prava, zato što sistem pravosuđa i državne institucije ne funkcionišu. Svakodnevna borba za preživljavanje među ljudima često ne podstiče solidarnost već oštru konkurenciju.
 
Iako se danas u prvom planu nalaze socijalni problemi, neposredne posledice rata još uvek nisu prevaziđene. Nekoliko hiljada izbeglica i dalje čeka na povratak, koji se često blokira iz političkih razloga. U mnogim mestima povratnici i dalje strahuju od napada. Nacionalističke grupe i dalje imaju snažan preteći potencijal. U nekim zemljama, pre svega u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, društvo je i dalje etnički podeljeno. Tendencija etničke podele se ponegde čak i povećava. Ne mogu se prevideti ni tendencije retradicionalizacije i klerikalizacije javnog i privatnog života. Pri tom, te tendencije nisu usmerene samo protiv zajedničkog multietničkog života, već i protiv emancipacije žena i prava seksualnih manjina. Generacija koja dolazi više nema iskustvo multietničkog suživota iz socijalističke Jugoslavije; ona je obeležena ratom i njegovim posledicama.
 
U takvim uslovima, angažovanje za socijalno pravedno i demokratsko društvo, kao i za emancipaciju žena, a posebno za diskriminisane grupe, kao što su Romi, predstavlja veliki izazov. Demokratska levica u ovom regionu je izolovana. Sindikati su slabi i usitnjeni. Progresivni socijalni pokreti postoje samo u tragovima. Na univerzitetima preovlađuju neoliberalne i konzervativne snage. Kritička društvena analiza i nauka često su mogući samo izvan zvaničnih univerzitetskih okvira.

U tako složenoj situaciji, kancelarija Rosa Luxemburg Stiftung za jugoistočnu Evropu koncentriše se na saradnju s nevladinim, ženskim i aktivističkim organizacijama, kao i sa sindikatima. Jedno od težišta u dosadašnjem projektnom radu bilo je prevazilaženje etničke segregacije u državnom školskom sistemu u Bosni i Hercegovini, u državi u kojoj na početku 21. veka učenice i učenici različitih etničkih pripadnosti pohađaju odvojene škole. Drugo težište u našem projektnom radu stavljeno je na podršku feminističkim organizacijama, koje se opiru trendu retradicionalizacije društva i zalažu za političku i ekonomsku ravnopravnost žena. Pored toga, kancelarija Rosa Luxemburg Stiftung za jugoistočnu Evropu sarađuje i sa društveno-kritičkim omladinskim organizacijama, koje se bore protiv fašizma, rasizma i istorijskog revizionizma. Jedno od težišta je stavljeno i na sindikate i samonikle političke grupe, koje se zalažu za socijalnu pravdu i prava zaposlenih.

Najzad, kancelarija Rosa Luxemburg Stiftung za jugoistočnu Evropu nastoji da pruži svoj doprinos umreživanju levih inicijativa i organizacija mimo državnih granica i ideoloških rovova. Pri tom, pokušavamo da podstaknemo kritičko suočavanje sa istorijom levice u regionu. U isto vreme, želimo da otvorimo prostor za kritičke naučne diskusije i razvijanje nove definicije savremene leve politike i prakse.




'