»

KALENDAR

19

Mar

Matica hrvatskih obrtnika, Zagreb

Druga konferencija o dobroj ekonomiji

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
08.12.2014 | Dom omladine Beograda, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Centar za politike emancipacije vas poziva na konferenciju...




02.12.2014 | Institut za primenjenu istoriju, Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

Studija Milovana Pisarrija

RLS - SEE / Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

Iz uvoda:

Novinar i pisac Kristijan Bernadak (Christian Bernadac), u jednoj od prvih obimnijih studija posveÊenih genocidu nad Romima, predstavlja svedočenja dve preživele logorašice, jer, kako kaže, Sabirajući pojedine priče i radove o deportaciji, došao sam do zaključka da su Rome izbjegavali svi predstavnici deportiranih naroda, njih oko trideset i dva ili trideset i pet. Da bismo se u to uvjerili, dovoljno je navesti neke od rijetkih rečenica koje su im preživjeli posvetili u svojim
ispovijestima. „Ciganke, prljave kradljivice, kukavice nad kukavicama, cmizdravice pune gamadi...“, „Krdo boema odvratno prljave, neznalice, kradljivice...“, „Jedan visoki Ciganin, kradljivac i lažljivac: kao i ostalima njegove rase bio mu je dovoljan jedan mig esesovca da postane ubojica...“.
Autor, u sledećim pasusima, priznaje veliko razočaranje koje je osetio kad je primetio da i pisci, univerzitetski profesori i sveštenici, iz raznih zemalja, dele iste misli, citirajući nekoliko njihovih izjava iz posleratnog perioda. Takođe, zastrašujuće je bilo saznanje da je pokolj Roma ignorisan. „Kako je to moguće, zaboraviti sve te žrtve, izbrisati ih iz sećanja?“, pita sebe i druge.

Odgovor, naravno, nije jednostavan, ali ipak treba priznati da su od tog trenutka, a naročito poslednjih godina, uloženi brojni napori kako bi se genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu konačno oteo kandžama zaborava. Nezaobilazni radovi, u tom smislu, jesu prva značajna publikacija o stradanju Roma, koja se pojavila u Velikoj Britaniji davne 1972. godine pod naslovom "The destiny of Europe’s Gypsies", kao i knjiga "Rassenutopie und Genozid. Die nationalsozialistische „Lösung der Zigeunerfrage“, po rečima jednog od najuticajnijih eksperata pitanja Roma u Drugom svetskom ratu Gilada Margalita, najznačajnije delo o genocidu nad Romima.

U duhu „borbe protiv zaborava“, treba shvatiti tekst koji stoji pred čitaocem.




'